Tajne zanata elektroničara 4.deo: Izmena elemenata na štampanoj ploči

Tajne zanata elektroničara 4.deo: Izmena elemenata na štampanoj ploči

Razlemljenje spoja ili izmene elemenata na štampanim krugovima i posebno otklanjanje lema može stvarati poteškoće naročito početnicima. Profesionalci za te potrebe koriste standardnu lemilicu i ručne vakuum sisaljke čiji je vrh od teflona.

Ali postoji i još jedan jednostavan i dobar način. Sa starog i oklopljenog kabla skinite oklope. U posudicu otopite malo kalofonija u alkohol i kroz tu otopinu provucite skinuti i stisnuti oklop – bakrenu žicu i ostavite dok alkohol ne ispari.

Kada treba da razlemite neki spoj, odnosno da sa njega skinete sav lem, na spoj stavite obrađeni oklop i na njega pritisnite lemilicu. Kada se oklop ugreje i lem rastopi, oklop će upiti lem i spoj će se očistiti od njega.
Deo oklopa u kome je lem treba odrezati i za novi spoj koristiti drugi deo uzice (oklopa).

Nastaviće se…

Naslovna slika: Shirish Suwal sa sajta Unsplash

Tajne zanata elektroničara 3.deo: Elektroničarska lemilica

Tajne zanata elektroničara 3.deo: Elektroničarska lemilica

U prethodna dva teksta, pisali smo uopšteno o lemljenju i o tehnikama lemljenja, a u ovom nastavljamo dalje na temu elektroničarske lemilice (ili lemila).

Kada je reč o tinolu, njega ima više vrsta, a razlikuju se po temperaturi topljenja, debljini, i vrsti i količini sredstava za čišćenje (kalofonija) u njemu. Postoje i specijalne vrste namenjene samo lemljenju jedne vrste spojeva. Na primer, lem koji se topi samo na 144 °C u svojoj sredini. Po pravilu nema sredstvo za čišćenje (kalofonij) i namenjen je lemljenju na srebrnim, keramičkim i staklenim spojnicama, koje se koriste u specijalnim visokokvalitetnim uređajima. Na žalost, na našem se tržištu uglavno može kupiti standardni tinol.

Kod lemljenja većih spojeva koji rotiraju, elektropokretača i dinama od automobila preporučuje se za upotrebu vodoinstalaterski lem, jer on podnosi veća temperaturna i mehanička opterećenja.

Kod takvih spojeva izvedenih sa tinolom, postoji opasnost da usled povišene temperature temperature i centrifugalne sile žica u kolektoru pukne i izleti napolje.

Kako radi elektroničarska lemilica

Pronalaženje poluvodičnih elemenata i sklopova nametnulo je potrebu za novim lemilicama kojima se može regulisati temperatura, zaštititi elementi od mogućeg proboja mrežnog napona (220V). Kako bi se moglo prići svakom spoju, potrebne su lemilice malih dimenzija. Već dugo na našem tržištu postoje lemilice namenjene elektroničarima sa niskonaponskim grejačem, najčešće 24V.

Ovde ćemo vam pokazati princip rada jedne takve lemilice koja u sebi ima najjednostavniju tehnologiju sa grejačem od 24 V, 50 V.

elektroničarska lemilica

Slika 1. Elektroničarska lemilica

Transformator mu je ugrađen u postolje, a ima promenljivu lemnu glavu, tj. vrh lemilice. Postoje četiri osnovna oblika lemnih glava i svaki obik ima više veličina i 4 temperature zagrevanja. Da bi lemilica bila trajnija i jednostavnija postoji samo jedan grejač od 50 V, a temperatura se reguliše izmenom lemnih glava.

Kako regulisati temperaturu lemne glave

Rekli smo već da je grejač jedan i da daje stalnu temperaturu. Kada to znamo, sledeći korak je da pogledamo Sliku 2. preseka lemilice i izanaliziramo detalje.

presek lemilice

Slika 2. Presek lemilice

Na vrhu svake lemne glave nalazi se komad gvožđa legiranog sa niklom. Na takvu leguru magnet može delovati pozitivno tj. privlačiti ga. Dok je legura hladna magnet je privlači, a kada se ugreje preko određene temperature magnet je odbija. Što je veći udeo gvožđa u leguri, magnet je privlači do više temperature.

Dakle, grejač u lemilici zagreva lemnu glavu i „davač toplote“ na njoj i tada, dok je lemilica hladna magnet se „zalepi“ na „davač toplote“ i uključi prekidač, pa kroz grejač teče struja. Kada se glava zagreje na potrebnu temperaturu „davač toplote“ odbije magnetski klip koji isključuje prekidač. Padne li temperatura ispod određene vrednosti „davač“ ponovo privlači magnet i tako se toplota lemne glave automatski reguliše, a željenu temperaturu postižemo samo izborom lemne glave.

A sada malo o lemnim glavama

Lemne glave boljeg kvaliteta su izrađene tako da im je vek trajanja vrlo dug. Na postolju lemne glave nalazi se i specijalan sunđer  (vidi sliku 1) o koju se povremeno čisti lemna glava.

Nastaviće se… OVDE

Naslovna slika: ThisisEngineering RAEng sa sajta Unsplash

Tajne zanata elektroničara 2.deo: Tehnika lemljenja

Tajne zanata elektroničara 2.deo: Tehnika lemljenja

U ovom blog postu ćemo učiti o tehnici lemljenja, tačnije nastavljamo priču iz prethodnog teksta. Pa da krenemo:

Nedovoljno zagrejana površina jednog ili oba dela koja lemimo stvara tzv. “hladni spoj” koji u početku dobro vodi struju da bi se s vremenom povećao prelazni otpor, pa i potpuno prekinula provodljivost takvog spoja, što će voditi do poteškoće rada uređaja.

Stoga, pre upotrebe lemilice, ukoliko joj je glava ili vrh nečista treba je lagano isturpijati turpjom finih zubaca. Odmah potom na tako obrađene površine naneti malo tinola, kako bi se zaštitile od oksidacije. Vrh lemilice mora biti tako postavljen da naneseni tinol zagreva obe spojne površine.

Lemilicu treba držati stalno pritisnutu uz spojno mesto, a ne odmicati i primicati. Kada tinom sa vrha lemilice dovoljno zagreje spojne površine prihvatiće se za njih. Tada, ne odmičući lemilicu treba na njega dodati još tinola da bi spoj bio potpuno zaliven i zalemljen.

Vrh zagrejane lemilice povremeno obrišite komadom stare krpe da biste sa njega skinuli zagoreli kalofonij. To je vaćno da uradite, jer on nagriza bakar i oštećuje vrh lemila.

lemilica

Bonus savet:

Pri lemljenju poluvodičnih elemenata (tranzistori, diode, integrisani krugovi i drugo), treba obavezno na priključnu žicu prisloniti hvataljku da odvodi toplotu. Kako su neki od elemenata posebno osetljivi na povišenu temperaturu, lemljenje bez pridržavanja hvataljkom može izazvati njihovo uništenje.

Nastaviće se… OVDE

Naslovna slika: Nicolas Thomas sa sajta Unsplash

Tajne zanata elektroničara 1.deo: Lemljenje

Tajne zanata elektroničara 1.deo: Lemljenje

Za izradu nekog električnog uređaja potrebni su različiti elementi otpornici, blokovi, tranzistori, diode, integralna kola, vodovi…Potrebno ih je međusobno spojiti, a to se radi lemljenjem (ili mekim lepljenjem), tj. spajanjem metala metalom.

Da bismo spojili dva komada molekula metala, sredstva kojima ih spajamo moramo dovesti u neposrednu blizinu. Materijal kojim ih spajamo mora biti u tekućem stanju. Dok je to kod lepljenja moguće različitim lepkovima ili hemijskim reakcijama, kod lemljenja to postižemo povišenom temperaturom.

Pa hajdemo redom…

Pri lemljenju spajamo dva komada lemom – legura kalaja i olova. Za rastapanje lema koristi se električna lemilica, alat čija se „glava“ od bakra zagreva električnim grejačem.

Kada se lem, zavisno od procenta kalaja, topi na temperaturi od 180 do 280 stepeni, tada i lemilica, tj. njegova „glava“ moraju biti zagrejani na višu temperaturu, nekada i do 400 stepeni.

Da bi spoj bio kvalitetan, na istu se temperaturu moraju zegrevati lem i komadi koji se međusobno spajaju, pa zavisno od njihove veličine treba izabrati i odgovarajuću lemilicu, odnosno njenu jačinu.

Šta se može meko lemiti?

Meko se lemi: gvožđe, čelik, bakar, bronza, cink, plemeniti metali (platina, zlato, srebro). Ali meko lemljenje aluminijuma je gotovo neizvodivo. Ovako lemljeni spojevi ne podnose velika mehanička niti toplotna opterećenja.

U elektronici upotrebljavaju se po pravilu samo električne lemilice, a plamenici samo ponekad i to samo za spojeve.

Snaga električnih lemilica je različita, od 10 do 350W. Neke jače lemilice imaju i regulator kojim se mogu izabrati razne „vataže“ na primer snage 200W i 350W, pa zavisno od veličine spoja izabiramo snagu.

Za električare se danas izrađuju posebne lemilice koje se preko transpormatora zagrevaju grejačem od 24V (volta), to su takozvane Pištolj lemilice koja se trenutno zagrevaju i posebno su namenjena serviserima koji otklanjaju kvarove na licu mesta. 

Šta je još važno da znate:

Za spajanje žica preseka do 2,5 mm međusobno ili na priključke, upotrebljavaju se lemilice snage 100W, a za veće profile žice lemilice i do 200W. Auto-električari za pojedine radove koriste lemilice i do 350W snage.

Da bismo međusobno mogli da zalemimo dva komada metala potrebno je da im dodirne površine koje lemimo budu čiste, bez masnoće, prljavštine i oksida. Ta površina se može očistiti struganjem nekim metalnim predmetom ili brusnim papirom, na primer nožem, ili pomoćnim sredstvima kao što je pasta za lemljenje ili kalofonijem.

Lem namenjen elektrotehničarima prodaje se u obliku žice u čijoj se sredini već nalazi kalofonij i takav lem nazivamo tinol. Ukoliko delovi metala koje želimo da lemimo nisu izrazito oksidirali ili masni, ne treba ih predhodno čistiti, jer će se to postići pri lemljenju.

Nastaviće se… OVDE

Naslovna slika: falconp4 (Pixabay)

Doživi Teslu, čoveka ispred svog vremena

Doživi Teslu, čoveka ispred svog vremena

Ovaj svetski naučnik i pronalazač rođen je 1856. godine u selu Smiljanu u Republici Hrvatskoj. Školovao se u Gospiću, a kasnije u Gracu. Poznat je po svojim dostignućima iz oblasti elektrotehnike, fizike i radio-tehnike, a međunarodna jedninica mere za gustinu magnetnog fluksa ili jačinu magnetnog polja po njemu je nazvana – Tesla Nikola Tesla je autor više od 700 patenata, registovanih u 25 zemalja u 112 oblasti.

Ovaj neverovatni naučnik svojim dostignućima direktno ili indirektno doprineo je razvoju:

  • preciznim navigacionim sistemima,
  • telefotografiji,
  • bežičnom prenosu struje,
  • lesera,
  • frižidera,
  • komunikacionim satelitima,
  • telegrafu,
  • sistemu prenosa informacija i štampi,
  • automatskom upravljanju sistemima,
  • električnom vozu,
  • detektoru laži,
  • bežičnom prenosu snage i dr.

Njegova najznačajnija otkrića su:

  • prvi elektromotor (1887.god.),
  • iks zraci (1887. god.),
  • Teslin kalem (1888. god.),
  • polifazni sistem (1888. god.),
  • naizmenična struja (1893.-1895. god.),
  • Hidroelektrana na Nijagarinim vodopadima (1895. god.),
  • Teslin oscelerator (1898. god.),
  • prenos električne energije (1902. god.),
  • efekat visokih frekvencija (1908. god.),
  • primitivni radar (1917. god.).

Po čemu je Nikola Tesla bio specifičan i šta ga je činilo „čovekom ispred svog vremena“:

  1. imao je sposobnost trodimenzionalne vizualizacije,
  2. nije voleo bisere i izbegavao je kontakt sa damama koje su ih nosile,
  3. nije verovao da čovek može da stvara velike naučne izume, ako je u braku, pa je odabrao celibat
  4. odabrao je da živi u hotelskoj sobi umesto u stanu ili kući
  5. bio je ljubitelj golubova.

Preminu je u Njujorku 1943. godine, a njegovo ime uvršteno je u Dom slavnih pronalazača Amerike. Nagrada Nikola Tesla se u okviru Saveta elektroinženjera (IEEE) i danas dodeljuje naušnicima iz domena električne energije.

Povodom 160. godina od rođenja Nikole Tesle u Muzeju Nikola Tesla u Beogradu organizovana je izložba „Doživi Teslu“.

Evo zanimljivog videa:

 

error: Content is protected !!