Volite li da uživate u svojoj bašti ili je terasa na nekom od spratova solitera vaša oaza mira?

Koliko mislite da nas biljke oplemenjuju, a ne samo ukrašavaju naš dom ili dvorište?

Ukoliko ste srećnik koji ima svoju baštu, verovatno ne volite da vam komišije proviruju svako malo i gledaju šta radite u svojoj bašti. Isto tako, pored lepe ograde od drveta, bakra ili kamena, lepo je mati i priradnu ogradu od biljaka koje su predviđene za živu ogradu.

Kako ih negovati? Kada ih saditi? I još neke trikove i savete pročitaćete u nastavku.

Biljke odabrane da se nalaze na ivici bašte iziskuju redovno održavanje i orezivanje kako bi lepo izgledale. To za vas verovatno jije neka nova vest. Iako, ograda ima raznih, ipak se po lepoti živa ograda ne može meriti ni sa jednom.

Doduše, kao što je već pomenutp biljke koje se koriste za živu ogradu zahtevaju redovno održavanje da bi zadržale oblik i lepotu, ali i svoju funkciju: da omeđe dvorište, zaštite ga od smoga, prašine, znatiželjnih pogleda…

Održavanje je neophodno svake godine od trenutka sadnje, jer to je jedini način da se dobije lepa živa ograda. Jednostavno, ako ne održavate ogradu, vrlo teško, a često i nemoguće ju je obnoviti kako bi vratila stari sjaj.

 

Volite li ogradu “pod konac” ili “opuštenu varijantu” ograde?

 

Po pravilu, žive ograde bi trebalo održavati dva do tri puta tokom sezone, i to:

  • s početka leta i
  • tokom jeseni.

To je pravi recept za „ogradu pod konac“

„Opuštene varijente“ zahtevaju  manje orezivanja, tek jednom posle cvetanja.

Da bi bile stabilne i otporne na vetar ili sneg, moraju imati konusan oblik, odnosu da su šire u osnovi nego pri vrhu. To osigurava i lakši prodor sunčevih zraka do baze biljke, njen razvoj i grananje donjeg dela.

Tips & Tricks za savršenu živu ogradu

 

Za lepu negovanu zelenu ogradu potrebne su makaze, za početak mehaničke, a u kasnijim godinama one mogu biti zamenjene motornim kod svih sitnolisnih formalnih ograda (ligustrum). Kod vrsta sa krupnim listovima (lovor višnja) i kod neformalnih ograda bolje je i kasnije korisitit mehaničke makaze, jer motorne seku i oštećuju listove koji na tim ivicama požute, propadaju i kvare izgled cele ograde.

Žbunaste biljkem kao što su bukva ili grab iziskuju manje orezivanja u prvim godinama po sađenju. Odmah posle sađenja iseče se glavna grana za jednu trećinu dužine. Narednih leta biljci treba dozvoliti da se prirodno razvija i raste. Sledeće zime ponoviti prvo orezivanje i ukloniti nepoželjan rast, a zatim orezivati samo tokom sezone održavajući konusan oblik. Idealno bi bilo da se orezije dva puta u sezoni, u rano leto i u ranu jesen.

Četinari kao što su čempresi ili tuja zahtevaju drugačiji tretman. Ne smeju im biti uklanjane glavne grane posle sađenje. Eventualno im valja skratiti bočne koje narušavaju lep izgled biljke. Glave grane mladih sadnica uglavnim nisu dovoljno čvrste da izdrže jako vetrove i nanose snega, pa im treba obezbediti jak oslonas i nesmetan razvoj dok ne dosegnu željenu visinu, a zatim im se može otseći vrh.

Većina vrsta zahteva samo jedno lagano orezivanje u kasno leto. Kad brzo rastuće vrste prerastu, problem se može rečiti dodatnim orezivanje u rano leto sledeće godine. Vrste koje se gaje zbog lepih cvetova i plodova, a uglavnom čine neformalne ograde, orezuju se u skaldu sa pravilima orezivanja ukrasnoh žbunova.

Znate li koje su biljeke pogodne za zasnivanje živice?

 

Veliki je izbor biljaka za zasnivanje žive ograde, a neke od njih su:

  • Lostopadne ili zimzelene,
  • Formalne ili neformalne,
  • S cvetovima ili s plodovima.

Recimo, za formiranje živih ograda pravilnoh linija najčešće se koriste tisa, šimšir, grab, bukva, kao i mnoge vrste tuja.  Za slobodne forme su pogodni crveni grm, kotonaster, lavanda, glog, leska i dr.

Živa ograda ukras svake bašte

Photo by Hal Ozart

Kada je pravo vreme za zasnovanje ograde

 

U večini rasadnika se mogu kupiti biljek koje se nalaze u saksijama (kontejneri) koje se mogu saditi tokom cele godine, osim kada je zemljište izuzetno suvo ili mokro. Lišćari se najčešće prodaju sa golim korenom (koren bez zemlje i takve sadnice je najbolje kupovati i saditi u vreme mirovanja biljke. Jesen ili rano proleće). Četinari se sade sa busenom i opet je preporučljivo saditi ih u jesen ili rano proleće.

U koliko postoji mogućnost izbora bolja je jesenja sadnja, jer omogućava korenu biljke da se učvrsti pre početka zime. To pomaže drveću da sledećeg leta podnese vruće i sušne periode. Za većinu biljaka u živoj ogradi razmaci bo trebalo da budu 30 do 60 cm. Tuja kao najčešće korišćena vrsta kod nas sadi se na oko 50 do 70 cm, biljka do biljke. U koliko se želi podići živa ograda debljine 90 cm i više, onda se sadnice sade u dvostruke cik cak redove sa razmacima od 90 cm u redu i 45 cm između redova.

Malo zanimljivosti za vas radoznale:

 

Veliki izbor biljaka i raznovrsne forme koje se orezivanjem mogu dobiti, mnoge dovode u nedoumicu šta odabrati. Zato, za početak treba razmisliti koja će prevashodno biti uloga ograde da stiti od pogleda ili naprotiv da bude atraktivan ukras vrta.

Žive ograde su ukrašavale vrtove od davnina, a vrhunac lepote su dostigle u renesansnim italijanskim i francuskim baroknim vrtovima. Sa ovim vrtovima počinje oblikovanje živih ograda šišanjem. Tako se sa njima mogu praviti interesantne skulpture, kao što su lopte, kupe, životinje i druge figure.

Svojom lepotom se posebno ističu versajski vrtovi koji poznati francuski pojzažni dizajner Andre Le Notr smestio u jugoistočni deo Pariza početkom XVII veka za Luj XIV da uveliča sjaj svoje palate u Versaju. Tako su nastali čuveni versajski vrtovi. Danas se slični doduše minijaturni, mogu videti i po Srbiji.

 

Deli dalje!