Koje sijalice najčešće kupujete za svoje lustere i lampe?

Šta vam je od ponude sijalica najprihvatljivije kao rasveta za radni sto?

Koje svetlo vam zamara oči, a u kojem uživate, jer vas opušta?

Na našem tržištu velika je ponuda sijalica, mada to nas može ponekad i zbuniti pri samom odabiru. Uglavnom se mogu naći:

  • standardne sijalice sa užarenim vlaknom,
  • halogene sijalice,
  • fluorescentne cevi,
  • živine sijalice,
  • natrijumove sijalice,
  • metal-halogene i druge.

Pri odabiru sijaica za unutrašnje osvetljenje takođe treba obratiti pažnju na faktor kvaliteta kao i na:

  • nivo osvetljenosti,
  • ravnomernost osvetljenosti,
  • raspodela sjajnosti,
  • ograničenje blještanja,
  • smer upada svetla i senovitost i
  • ograničenje stroboskopskog efekta.

Dekorativne, zanimljive i retro

Edisonove sijalice su ispunjene volframovim vlaknom, pa u samoj staklenoj kugli ne sme da bude vazduha. Vlakno se zagreva tako što se do njega dovede napon. Napon može da se poveća ili smanji, pa samim tim imamo jači ili slabiji sjaj sijalice.

Edisonove sijalice su prve sijalice koje su se pojavile za osvetljavanje prostorija, a izumeo ih je Tomas Edison, američki naučnik sa kraja XIX veka. One su prema mnogima već uveliko izašle iz upotrebe, ali njihovo popularnost zapravo ne jenjava. Danas se najčešće koriste kao dekoracija u barovima i kafićima da bi dale pre svega dekorativni efekat zbog svog zanimljivog izgleda i interesantnog dugačkog vlakna koje je u njima. Proizvode se u različitim oblicima, pa su tako uklopive u razne tipove dizajnerskih rešenja.

Edisonove sijalice

Prigušeno dekorativno svetlo – najbolje za baštu kafića

Njihova jačina osvetljavanja nije velika, pa samim tim njihova namena u radnim prostorijama gde je potrebno jače svetlo nije preporučljiva. Mada kao dekorativno svetlo daje odličan efekat dopunskog svetla i estetku notu u nekom lepo opremljenom enterijeru ili eksterijeru baste nekog kafića. Jačina svetla koja se u tu svrhu koristi je 40W. Kod njih je štedljivost veća zbog male potrošnje.

Takođe, ne greju mesto na kome je fasung, a ne greje ni staklenu kuglu koja može biti različitih zanimljivih oblika. To je relativno mala temperature da bi zagrejala staklo, za razliku od ostalih tipova sijalica koje srazmerno svojoj jačini mogu grejati i staklo i fasung.

Zašto je ovaj stari izum sijalice zanimljiv novim mladim naučnicima?

Savremena istraživanja vode ka poboljšanju efikasnosti rada Edisonove sijalice, a proces koji se odvija u dve faze je sledeći:

  1. Prva faza uključuje klasičnu volframovu nit. Zahvaljujući sekundarnim strukturama toplotna energija se skuplja i usmerava nazad ka volframovoj niti koja ga upija i ponovo emituje kao izvor svetla. Reč je o strukturama, koje su jedan oblik fotoničkog kristala i koje se proizvode od široko rasprostranjenih i lako dostupnih materijala, koristeći pritom tehnologiju taloženja materijala
  2. Drugi faza se bavi time kako taj sistem pretvara električnu energiju u svetlost. Jedno od merila koje karakterišu izvore svetla jesu i delotvornost osvetljenja, koja u obzir uzima odziv ljudskog oka. Klasična sijalica ima tek dva do 3% efikasnosti, dok fluorescentne imaju od 7 -15 %, a LED između 5 – 15%.

Nova Edisonova sijalica bi trebalo da ima i do 40% te efikasnosti, što je veliko poboljšanje.

Današnje vreme omogućava nam da biramo u mnoštvu i izobilju različite rasvete. Na sreću se i ekološka svest, kao i potreba za štedljivošću povećala. Mnogi od nas se odlučuju za dugotrajne i štedljive fluorescentne sijalice i LED sijalice koje troše mnogo manje struje i znatno duže traju, a šta će nam savremena nauka doneti, to ostaje da vidimo.

 

Deli dalje!