U ovom blog postu ćemo učiti o tehnici lemljenja, tačnije nastavljamo priču iz prethodnog teksta. Pa da krenemo:

Nedovoljno zagrejana površina jednog ili oba dela koja lemimo stvara tzv. “hladni spoj” koji u početku dobro vodi struju da bi se s vremenom povećao prelazni otpor, pa i potpuno prekinula provodljivost takvog spoja, što će voditi do poteškoće rada uređaja.

Stoga, pre upotrebe lemilice, ukoliko joj je glava ili vrh nečista treba je lagano isturpijati turpjom finih zubaca. Odmah potom na tako obrađene površine naneti malo tinola, kako bi se zaštitile od oksidacije. Vrh lemilice mora biti tako postavljen da naneseni tinol zagreva obe spojne površine.

Lemilicu treba držati stalno pritisnutu uz spojno mesto, a ne odmicati i primicati. Kada tinom sa vrha lemilice dovoljno zagreje spojne površine prihvatiće se za njih. Tada, ne odmičući lemilicu treba na njega dodati još tinola da bi spoj bio potpuno zaliven i zalemljen.

Vrh zagrejane lemilice povremeno obrišite komadom stare krpe da biste sa njega skinuli zagoreli kalofonij. To je vaćno da uradite, jer on nagriza bakar i oštećuje vrh lemila.

Bonus savet:

Pri lemljenju poluvodičnih elemenata (tranzistori, diode, integrisani krugovi i drugo), treba obavezno na priključnu žicu prisloniti hvataljku da odvodi toplotu. Kako su neki od elemenata posebno osetljivi na povišenu temperaturu, lemljenje bez pridržavanja hvataljkom može izazvati njihovo uništenje.

Naslovna slika: Nicolas Thomas sa sajta Unsplash

Za izradu nekog električnog uređaja potrebni su različiti elementi otpornici, blokovi, tranzistori, diode, integralna kola, vodovi…Potrebno ih je međusobno spojiti, a to se radi lemljenjem (ili mekim lepljenjem), tj. spajanjem metala metalom.

Da bismo spojili dva komada molekula metala, sredstva kojima ih spajamo moramo dovesti u neposrednu blizinu. Materijal kojim ih spajamo mora biti u tekućem stanju. Dok je to kod lepljenja moguće različitim lepkovima ili hemijskim reakcijama, kod lemljenja to postižemo povišenom temperaturom.

Pa hajdemo redom…

Pri lemljenju spajamo dva komada lemom – legura kalaja i olova. Za rastapanje lema koristi se električna lemilica, alat čija se „glava“ od bakra zagreva električnim grejačem.

Kada se lem, zavisno od procenta kalaja, topi na temperaturi od 180 do 280 stepeni, tada i lemilica, tj. njegova „glava“ moraju biti zagrejani na višu temperaturu, nekada i do 400 stepeni.

Da bi spoj bio kvalitetan, na istu se temperaturu moraju zegrevati lem i komadi koji se međusobno spajaju, pa zavisno od njihove veličine treba izabrati i odgovarajuću lemilicu, odnosno njenu jačinu.

Šta se može meko lemiti?

Meko se lemi: gvožđe, čelik, bakar, bronza, cink, plemeniti metali (platina, zlato, srebro). Ali meko lemljenje aluminijuma je gotovo neizvodivo. Ovako lemljeni spojevi ne podnose velika mehanička niti toplotna opterećenja.

U elektronici upotrebljavaju se po pravilu samo električne lemilice, a plamenici samo ponekad i to samo za spojeve.

Snaga električnih lemilica je različita, od 10 do 350W. Neke jače lemilice imaju i regulator kojim se mogu izabrati razne „vataže“ na primer snage 200W i 350W, pa zavisno od veličine spoja izabiramo snagu.

Za električare se danas izrađuju posebne lemilice koje se preko transpormatora zagrevaju grejačem od 24V (volta), to su takozvane Pištolj lemilice koja se trenutno zagrevaju i posebno su namenjena serviserima koji otklanjaju kvarove na licu mesta. 

Šta je još važno da znate:

Za spajanje žica preseka do 2,5 mm međusobno ili na priključke, upotrebljavaju se lemilice snage 100W, a za veće profile žice lemilice i do 200W. Auto-električari za pojedine radove koriste lemilice i do 350W snage.

Da bismo međusobno mogli da zalemimo dva komada metala potrebno je da im dodirne površine koje lemimo budu čiste, bez masnoće, prljavštine i oksida. Ta površina se može očistiti struganjem nekim metalnim predmetom ili brusnim papirom, na primer nožem, ili pomoćnim sredstvima kao što je pasta za lemljenje ili kalofonijem.

Lem namenjen elektrotehničarima prodaje se u obliku žice u čijoj se sredini već nalazi kalofonij i takav lem nazivamo tinol. Ukoliko delovi metala koje želimo da lemimo nisu izrazito oksidirali ili masni, ne treba ih predhodno čistiti, jer će se to postići pri lemljenju.

Nastaviće se…

Naslovna slika: falconp4 (Pixabay)