U prethodna dva teksta, pisali smo uopšteno o lemljenju i o tehnikama lemljenja, a u ovom nastavljamo dalje na temu elektroničarske lemilice (ili lemila).

Kada je reč o tinolu, njega ima više vrsta, a razlikuju se po temperaturi topljenja, debljini, i vrsti i količini sredstava za čišćenje (kalofonija) u njemu. Postoje i specijalne vrste namenjene samo lemljenju jedne vrste spojeva. Na primer, lem koji se topi samo na 144 °C u svojoj sredini. Po pravilu nema sredstvo za čišćenje (kalofonij) i namenjen je lemljenju na srebrnim, keramičkim i staklenim spojnicama, koje se koriste u specijalnim visokokvalitetnim uređajima. Na žalost, na našem se tržištu uglavno može kupiti standardni tinol.

Kod lemljenja većih spojeva koji rotiraju, elektropokretača i dinama od automobila preporučuje se za upotrebu vodoinstalaterski lem, jer on podnosi veća temperaturna i mehanička opterećenja.

Kod takvih spojeva izvedenih sa tinolom, postoji opasnost da usled povišene temperature temperature i centrifugalne sile žica u kolektoru pukne i izleti napolje.

Kako radi elektroničarska lemilica

Pronalaženje poluvodičnih elemenata i sklopova nametnulo je potrebu za novim lemilicama kojima se može regulisati temperatura, zaštititi elementi od mogućeg proboja mrežnog napona (220V). Kako bi se moglo prići svakom spoju, potrebne su lemilice malih dimenzija. Već dugo na našem tržištu postoje lemilice namenjene elektroničarima sa niskonaponskim grejačem, najčešće 24V.

Ovde ćemo vam pokazati princip rada jedne takve lemilice koja u sebi ima najjednostavniju tehnologiju sa grejačem od 24 V, 50 V.

Slika 1. Elektroničarska lemilica

Transformator mu je ugrađen u postolje, a ima promenljivu lemnu glavu, tj. vrh lemilice. Postoje četiri osnovna oblika lemnih glava i svaki obik ima više veličina i 4 temperature zagrevanja. Da bi lemilica bila trajnija i jednostavnija postoji samo jedan grejač od 50 V, a temperatura se reguliše izmenom lemnih glava.

Kako regulisati temperaturu lemne glave

Rekli smo već da je grejač jedan i da daje stalnu temperaturu. Kada to znamo, sledeći korak je da pogledamo Sliku 2. preseka lemilice i izanaliziramo detalje.

Slika 2. Presek lemilice

Na vrhu svake lemne glave nalazi se komad gvožđa legiranog sa niklom. Na takvu leguru magnet može delovati pozitivno tj. privlačiti ga. Dok je legura hladna magnet je privlači, a kada se ugreje preko određene temperature magnet je odbija. Što je veći udeo gvožđa u leguri, magnet je privlači do više temperature.

Dakle, grejač u lemilici zagreva lemnu glavu i „davač toplote“ na njoj i tada, dok je lemilica hladna magnet se „zalepi“ na „davač toplote“ i uključi prekidač, pa kroz grejač teče struja. Kada se glava zagreje na potrebnu temperaturu „davač toplote“ odbije magnetski klip koji isključuje prekidač. Padne li temperatura ispod određene vrednosti „davač“ ponovo privlači magnet i tako se toplota lemne glave automatski reguliše, a željenu temperaturu postižemo samo izborom lemne glave.

A sada malo o lemnim glavama

Lemne glave boljeg kvaliteta su izrađene tako da im je vek trajanja vrlo dug. Na postolju lemne glave nalazi se i specijalan sunđer  (vidi sliku 1) o koju se povremeno čisti lemna glava.

Nastaviće se… OVDE

Naslovna slika: ThisisEngineering RAEng sa sajta Unsplash